Tasos sam prvi put posetila za studentski raspust 1993. Deceniju kasnije, doselila sam se za stalno. Danas sam Tasosijanka, sa detetom rođenim ovde, sa nekoliko poslova koje vodim, sama ili sa mužem. Kako sam se našla ovde? Kako god, mislim da drugačije nije moglo!
Već na prvom letovanju dobila sam ponudu sa radim, u diskoteci/klubu Just in Time. Kao studentkinji iz Niša, posebno u doba ratova u bivčoj Jugoslaviji i sankcijama protiv Srbije, svaki dodatni prihod dobro je došao. Posebno kad je rad bio i zabava. Kako god, prošlo je dovoljno dobro da dobijem ponudu da se narednog leta vratim. I leta posle toga. I onog posle. Jedno od tih leta radial sam za Hard Rock Cafe, stariji posetioci ga se možda sećaju.
Nakon trećeg leta provedenog na Tasosu mislila sam da treba da pokušam negde drugde, da se isprobam u nekom većem mestu. Potraga za životom boljim od onog u Srbiji odveo me je na Kipar. Sedam godina sam tamo provela. Nije bilo loše, ali nisam bila zadovoljna. Osim toga, sve te godine ostala sam povezana sa Tasosom i jednim čovekom iz Limenasa.
Sa njim sam, od preseljenja na ostrvo, počela i da radim. Aqua Bar je naš posao. Ponosno verujem da smo doprineli oživljavanju cele ulice uz gradsku plažu.
Koliko god da se leto pretvore u brzu izmaglicu dana i ljudi, preostalih devet, čak 10 meseci u mestu malom i izolovanom poput Limenasa protiču polako. Na to se trebalo navići. I iskoristiti. Za poslovne projekte i za zabavu. Kada ne radim, treniram. Nedavno sam u drami, na severu Grčke, istrčala polumaraton.
Uz to, trenirajući upoznala sam ono apsolutno najbolje što Tasos nudi – fantastičnu prirodu. Volim da trčim šumskom stazom u blizini grada. Da se penjem u planinu do nekog dobrog pogleda na more duboko ispod. Da se vratim dole žestoko umorna fizički, a spremna za izazov da iz dana u dan, bez očiglednog pritiska sa kakvim se svet suočava u gradu na kopnu, ostanem aktivna i kreativna.
Često mi, kada se osvrnem po Limenasu, tako malom i dragom, na pamet padne kako sam dugo putovala od onog prvog, studentskog leta i bezbrižnog rada/zabave u diskoteci, a završila jedva 300 metara dalje!
Pa pogledam svog sina, bezbednog I zadovoljnog životom u Limenasu, i budem srećna što smo tu.