Kada sam planirala letovanje sredinom devedesetih, imala sam u glavi san, sliku kako mesto gde ću provesti leto treba da izgleda.
Podrazumevalo se da mora biti ostrvo. Samo ostrvo otvara put ka stopostotnoj avanturi, već tim što je okruženo vodom, što nudi mir, tišinu i obećava pravi odmor. Moralo je da ima duge peščane plaže, stenovite plaže, kamene plaže i sve one izmišljene plaže koje se mogu naći samo u mašti sanjara poput mene. Prelepe pejzaže koji će krasiti fotografije, plave lagune i skrivene uvale bile su isto deo sanjane slike. Da… I odlična hrana i prijateljski nastrojeni meštani.
Očekivala sam da ću se uputiti na jug Grčke, ali, slučajno ili ne, druga strana sveta mi je te godine ukrala srce.
Do tada, na samu pomen nečeg „severno“ bih se stresla, zamišljajući isključivo sneg i led.
Tražila sam zamenu za Jadran, gde sam do tada uvek letovala. Klimatski uslovi su tamo i dalje bili odlični, ali se politička priča razvila loše, tako da je hitno trebalo naći zamenu za prelepa ostrva na koja sam navikla.
Postoji ostrvo sa ozbiljno spektakularnim plažama, rekli su mi u agenciji. Severna – da, „severna“ – Grčka. Nije daleko. Nije skupo. Nije veliko. Zove se Tasos i ima sve što želite, rekli su.
Zvučalo je suviše dobro da bi bilo istinito.
Tako je započela moja Tasosijanska avantura. Sada davne 1994.
***
Leto. U leto sam zaljubljena celog zivota i ta ljubav je jedina, osim ljubavi prema detetu, koja je neraskidiva.
More. Druga čarobna rec koja život čini lepšim. Plitko, duboko, plavo, zeleno, slano, čarobno. Zbog tog mora smo svi mi, doseljenici, nasli utočište ovde, na Tasosu.
Ostrvo. Treća magična reč kojoj nisam mogla odoleti. Kupilo me je davno. Još u ranoj osnovnoj školi, dok sam gutala slanu tečnost iz očiju dok sam sa roditeljima tražila mesto na trajektu za povratak kući, shvatila sam da ću samo na ostrvu biti potpuno srećna.
Kasnije, kada su ratom zahvaćena područja postala nedostupna za letovanje, svako je sebi trazio novo utočište. Ja sam svoje, Tasos, upoznala na takvom jednom odmoru, sredinom devedesetih.
Taj prvi put, prilazili smo ostrvu pogleda uprtih u kamenolom okupan suncem koji je blještao jedinim belilom u moru zelene šume. Azurna voda, nepregledna borovina i pitomo mesto što rekoše da je glavni grad osvojili su me za ceo zivot. I pamtim ogromni bilbord Coca-cole kako crveno štrči iznad krovova u kontrastu zelenilu iza i iznad.
Svaka obala posle te je bila manje lepa, voda manje čista, a meštani manje ljubazni.
Sišla sam sa trajekta, sela na kofer i udahnula punim plucima. Preda mnom, ljubazni gospodin je pozivao putnike na vožnju brodom do neke plaže. Kasnije sam saznala da se ta plaža zove Makriamos.
Vec sam se osećala kao kod kuće. Morska avantura mogla je da počne.
Izbornik