Krambusa, Gramvusa, tako nekako se zove na grčkom, to ostrvce uz desni krajičak ipsarijskog amfiteatra, u kom su smešteni Golden Bič, Panagija i Potamija.
Viđeno izbliza, to oko 250 metara dugo ostrvce donekle polumesečastog oblika deluje negostoljubivo: svi njegovi bokovi su u 4-5 sptratova visokim liticama. Sa severne strane, one koja gleda na Golden Bič, nalazi se betonski mol, a od njega uz liticu vode stepenice, sve do platoa na vrhu i crkvice Svetog Danila. Stazica nastavlja malo dalje, do kapelice, a jedan ogranak do ostataka temelja starije crkve.
Crkva je otvorena posetiocima – jeste zaključana, ali ključ je u bravi. Može se, dakle obići i iznutra baciti pogled kroz obojene prozore na more duboko ispod i Zlatnu Plažu u daljini.
Kako doći do tamo?
Lako, unajmite čamac da vas odveze. Ili, ako ste barem donekle fizički fit i voljni za malu avanturu, može peške i morem.
Taj, teži put počinje sa desne lakat-krivine o kilometar od Potamije prema Kiniri. Teško je promašiti je, jer pored puta ima prostora da se parkira nekoliko automobila i jer odatle nizbrdo vodi zemljani put. Odmah tu ostavite auto i peške krenite niz stazu.
Otići do dole i vratiti se prilično je zahtevno, posebno po vrućini, te se pobrinite da ste u patikama, u majici i pod kačketom ili šeširom koji će vas štititi ne samo od sunca, već i od grana dok budete hodali uskom stazom kroz četinarsku šumu.
Ponesite ranac i u njemu po peškir i najmanje po veliku flašu vode za svakog istraživača. Tri za svake dve glave bilo bi još bolje. Ionako tu vodu nećete vraćati nazad uzbrdo, nego samo prazne, zgužvane flaše.
Peraja bi bilo odlično imati, kao i nešto za plutanje da pomogne pri prelazu do ostrva, najbolje jednu od onih malih striporskih dasaka za surf. Ponesite i nepropusnu vrećicu za telefon ili foto-aparat.
Na preplivavanje do Krambuse treba poneti barem japanke, jer teren tamo je veoma neprijatan bosim stopalima, mada nije nesavladiv. Krema za zaštitu od sunca svakako je deo opreme pri bilo kakvom izlasku na more.
Kako god, nazad na pešačenje. Silazeći niz put, pažljivo gledajte levi obod: Jedva primetan prolaz kroz žbunje i granje trebalo bi da bude obeležen crvenom tačkom – to je početak staze kroz šumu. Ako dođete do kapije i iza nje maslinjaka, promašili ste i morate nazad. Mada, pogled odatle je spektakularan.
Staza vodi kroz šumu, uvek nizbrdo, pored napuštene kuće i do litica sa kojih puca fenomelanan vidik na ostrvce i stenoviti rt koji se poput prsta pruža ka njemu. Tu stižete do najzahtevnijeg i pomalo intimidirajućeg dela staze, do nekoliko stepenika niz koje se veoma pažljivo spušta.
Potom izbijate na rt. Najbolje je hodati stranom koja gleda na Golden Bič dok ne dođete do jednog useka, kojim se prolazi na suprotnu stranu, a potom se preko hrbata ponovo vratite nazad. Hodanje tuda je lagano, po ravnim stenama hrapave površine. Naići ćete na malu kamenu, prirodnu nadstrešnicu, uvek senovitu jer okrenuta je severu – tu je najbolje ostaviti stvari.
Voda je kod rta odmah veoma duboka, nekih 8-10 metara, i fantastično prozirna. Tu je fenomenalno za ronjenje! Ulaz u vodu je jednostavan, bilo kamenom pločom koja se spušta do površine, bilo, – uz malo hrabrosti – skokom od nekih 7-8 metara sa litice odmah levo od nadstrešnice. Izlazak iz vode je teži, zbog ježeva i onih poput žileta oštrih školjkica na stenama.
Nekoliko nas je tamo ostavilo kože i krvi, pa vi budite oprezniji, jer algi ima i iznad linije vode, gde talasi zapljuskuju, a ima itih školjki koje jedva čekaju da nekom skinu deo guzice!
Plivanje odatle do mola na Krambusi dugo je oko 250 metara. Nije maraton, ali treba ozbiljno da se shvati. Kao što rekoh, ponesite peraja i neku plutalicu da se posao olakša.
Ponekad se digne vetar i tada se kroz moreuz pokrene slaba struja, ali, ako ste pripremljeni, ništa opasno. Pazite jedni na druge i ako se neko malo umori, pomozite.
Izlazak na mol nije problematičan i posle sušenja i par gutljaja vode koju ste poneli (plastična flaša slatke vode ne opterećuje u moru), natucite japanke i pravac u posetu Svetom Danilu!
Priča i fotografije: Boris Babić