Ako ste redovan čitalac bloga Tasosijanje sa Sekom & Jessie, verovatno ste ispratili naš izlet na Giolu.
Pošto smo Giolu obišli u jutarnjim časovima, ostalo nam je dovoljno vremena za kafu usput. Dogovorili smo se da svratimo u jedno od nama najomiljenijih sela, Kazaviti.
Ako idete od Potosa, kod Prinosa imate skretanje desno u brdo, a od Limenasa ka Prinosu, put sa skretanjem levo u brdo vodi ka slikovitim selima Mikro Kazaviti i Megalo Kazaviti.
Obavezna su za posetiti zbog fenomenalnog pogleda i tradicionalnog načina izgradnje kuća. Klima je dobra, a do mora ima oko petnaestak minuta autom.
Girls in Kazaviti
Za razliku od Teologosa i Panagije koje su najatraktivnije u večernjim časovima, Kazaviti je najlepši u jutarnjim satima ili pak popodnevnim, ako ste raspoloženi da ručate u nekoj od taverni sa bogatom ponudom pečenih, jarića, prasića, crevca na žaru i ostalih domaćih djakonija.
Kazaviti nema suvenirnice kao ostala tasoska sela. Potpuno je tiho i mirno. Samo se u vreme ručka čuje zveket escajga i žamor ljudi, dok uživaju u degustaciji lokalnih specijaliteta.
Na centralnom trgu sel,a nalaze se dve taverne i veliki platan koji je posebna atrakcija za turiste, jer je rascepljen na sredini i u njega se bukvalno može ući.
Preporučujemo šetnju po selu, iznad centralnog trga. Sve je manje strarih kuća, a sve više renoviranih, po ugledu na stare. Očuvana je tradicija i sve kuće su kombinacija kamena i drveta.
Lepo je obići ostatke stare škole, stare crkve ili palate, a na par kilometara od Kazavitija još više u brdu, u idiličnom pejzažu, nalazi se Manastir Svetog Pantelejmona.
Procenjuje se da je hram manastira sagrađen 1843. godine kamenom s planine i ima drveni krov pokriven šljunkom. Pored hrama se nalazi pećina u koje je prema predanju, preminuo Sveti Pantelejmon.
1987. godine hram je postao manastir, a 27. jula svake godine, proslavlja se dan Svetog Pantelejmona.
Svratite i uživajte u blagodetima koje pruža ovo magično selo. Vratićete se kao i mi, zadovoljni, s osmehom na licu.
